зава́біць, зава́бліваць
1. (заманіваць) verlócken
гэ́тым ніко́га не зава́біш damít lockt man kéinen Hund hínter dem Ófen vor;
◊ яго́ абара́нкам не зава́біш er lässt sich durch michts verlócken;
2. (зачараваць) fésseln
зава́біць, зава́бліваць
1. (заманіваць) verlócken
гэ́тым ніко́га не зава́біш damít lockt man kéinen Hund hínter dem Ófen vor;
◊ яго́ абара́нкам не зава́біш er lässt sich durch michts verlócken;
2. (зачараваць) fésseln
завада́тар
завадскі́ Werk(s)-, Fabrík-, Betríebs-; wérkseigen (належачы заводу);
завадскі́ камітэ́т [заўка́м] Betríebsgewerkschaftsleitung
заваёва
1. (міру, правоў) Erkämpfung
2.
заваёўваць
заваёўнік
заваёўніцкі Eróberungs-, Raub-;
заваёўніцкая вайна́ Eróberungskrieg
зава́л
сне́жныя зава́лы Schnéeverwehungen
зава́л у ша́хце Éinsturz im Stóllen;
даро́жны зава́л Stráßensperre
лясны́ зава́л Báumsperre
зава́ла
1. (перашкода) Verschüttung
2. (для дзвярэй) Ríegel
запе́рці на зава́лу verschlíeßen*
3.
завалачы́
1. (зацягнуць куды
2. (пра хмарых) überzíehen*
не́ба завалакло́ хма́рамі der Hímmel überzóg sich mit Wólken [zog zu];
3.
во́чы завалакло́ сляза́мі die Áugen waren von Tränen getrübt