зава́біць, зава́бліваць
1. (заманіваць) verlócken
гэ́тым ніко́га не зава́біш damít lockt man kéinen Hund hínter dem Ófen vor;
яго́ абара́нкам не зава́біш er lässt sich durch michts verlócken;
2. (зачараваць) fésseln
зава́біць, зава́бліваць
1. (заманіваць) verlócken
гэ́тым ніко́га не зава́біш damít lockt man kéinen Hund hínter dem Ófen vor;
яго́ абара́нкам не зава́біш er lässt sich durch michts verlócken;
2. (зачараваць) fésseln
завада́тар
завадскі́ Werk(s)-, Fabrík-, Betríebs-; wérkseigen (належачы заводу);
завадскі́ камітэ́т [заўка́м] Betríebsgewerkschaftsleitung
заваёва
1. (міру, правоў) Erkämpfung
2.
заваёўваць
заваёўнік
заваёўніцкі Eróberungs-, Raub-;
заваёўніцкая вайна́ Eróberungskrieg
зава́л
сне́жныя зава́лы Schnéeverwehungen
зава́л у ша́хце Éinsturz im Stóllen;
даро́жны зава́л Stráßensperre
лясны́ зава́л Báumsperre
зава́ла
1. (перашкода) Verschüttung
2. (для дзвярэй) Ríegel
запе́рці на зава́лу verschlíeßen
3.
завалачы́
1. (зацягнуць куды
2. (пра хмарых) überzíehen
не́ба завалакло́ хма́рамі der Hímmel überzóg sich mit Wólken [zog zu];
3.
во́чы завалакло́ сляза́мі die Áugen waren von Tränen getrübt