само́тна
1.wéhmütig, schwérmütig; beklómmen;
2. (сумна) lángweilig
само́тна
1.wéhmütig, schwérmütig; beklómmen;
2. (сумна) lángweilig
само́тнасць
само́тнік
само́тны
1. (які жыве ў адзіноце) éinsam, veréinsamt;
2. (сумны, журботны) tráurig, betrübt, kúmmervoll
само́хаць
са́мы
1. (якраз, менавіта) selbst;
той са́мы dérselbe (
з са́мага пача́тку gleich [ganz] am Ánfang; von Ánfang an;
у ту́ю ж са́мую гадзі́ну zur sélben Stúnde;
з са́май ра́ніцы vom frühen Mórgen;
да са́мага канца́ bis ganz zulétzt;
2. (для ўтварэння ступеняў параўнання) der [die, das] -ste,
са́мая ціка́вая кні́га das interessánteste Buch;
гэ́та са́мая прыго́жая ву́ліца díese Stráße ist am schönsten;
на са́май спра́ве in der Tat, tátsächlich;
са́мае гало́ўнае die Háuptsache;
у са́мы раз geráde zur réchten Zeit (своечасова); geráde pássend (як па мерцы);
касцю́м яму́ са́мы раз