König
1) каро́ль, цар, правады́р
2)
3)
die Héiligen drei ~e Вадо́хрышча, Тры Каралі́ (царкоўнае свята)
König
1) каро́ль, цар, правады́р
2)
3)
die Héiligen drei ~e Вадо́хрышча, Тры Каралі́ (царкоўнае свята)
königlich
1) карале́ўскі, ца́рскі
2) ве́лічны
Königreich
Königsadler
Königskerze
Königswasser
können
1) магчы́, мець магчы́масць;
man kann магчы́ма, мажлі́ва, мо́жна;
man kann nicht не́льга, нямо́жна
2) уме́ць, ве́даць;
er kann Deutsch spréchen ён уме́е гавары́ць па-няме́цку;
er kann Deutsch ён ве́дае няме́цкую мо́ву;
das will gekónnt sein гэ́та трэ́ба ўме́ць
3):
er kónnte nicht umhín, zu lächeln ён не мог стрыма́ць усме́шкі
Können
das berúfliche [fáchliche] ~ прафесі́йнае майстэ́рства;
das militärische ~ баяво́е майстэ́рства
Könner