können
* мад. дзеясл.
1) магчы́, мець магчы́масць
man kann — магчы́ма, мажлі́ва, мо́жна
man kann nicht — не́льга, нямо́жна
2) уме́ць, ве́даць
er kann Deutsch spréchen — ён уме́е гавары́ць паняме́цку
er kann Deutsch — ён ве́дае няме́цкую мо́ву
das will gekónnt sein — гэ́та трэ́ба ўме́ць
3)
er kónnte nicht umhín, zu lächeln — ён не мог стрыма́ць усме́шкі
Нямецка-беларускі слоўнік (М. Кур'янка, 2006, правапіс да 2008 г.)