únbefristet
1.
2.
únbefristet
1.
2.
únbefugt
1.
1) некампетэ́нтны
2) які́ не ма́е пра́ва на што
3) пабо́чны, старо́нні
2.
Únbefugte
~n Éintritt verbóten пабо́чным асо́бам увахо́д забаро́нены
únbegabt
unbegréiflich, únbegreiflich
únbegrenzt
únbegründet
Únbehagen
1) няёмкасць, непрые́мнае адчува́нне
2) недамага́нне, сла́басць
únbehaglich
1) непрые́мны
2) няўту́льны
unbehélligt, únbehelligt: