únbefugt
1.
1) некампетэ́нтны
2) які́ не ма́е пра́ва на што
3) пабо́чны, старо́нні
2.
únbefugt
1.
1) некампетэ́нтны
2) які́ не ма́е пра́ва на што
3) пабо́чны, старо́нні
2.
Únbefugte
~n Éintritt verbóten пабо́чным асо́бам увахо́д забаро́нены
únbegabt
unbegréiflich, únbegreiflich
únbegrenzt
únbegründet
Únbehagen
1) няёмкасць, непрые́мнае адчува́нне
2) недамага́нне, сла́басць
únbehaglich
1) непрые́мны
2) няўту́льны
unbehélligt, únbehelligt:
únbehindert