зако́лка
Verbum
анлайнавы слоўнікзако́н
1. Gesétz
асно́ўны зако́н Grúndgesetz
дзе́ючы [дзе́йны] зако́н géltendes Gesétz;
зго́дна з зако́нам laut Gesétz;
і́мем зако́на im Námen des Gesétzes;
прыня́ць зако́н
зако́н прапано́вы
зако́н по́пыту
па-за зако́нам
аб’явіць каго-н па-за зако́нам verfémen
зако́н Бо́жы Religiónsunterricht
яму́ зако́н не пі́саны er tut, was er will;
2. (інструкцыя) Régel
законапрае́кт
уне́сці законапрае́кт éine Gesétzvorlage éinbringen*
зако́нна
зако́ннасць
зако́ннік
1.
2.
зако́нніца
1.
2.
зако́нны gesétzlich, réchtmäßig, réchtsgültig; legitím; Gesétz(es)-, Réchts-; réchtsverbindlich (пра шлюб); réchtlich (прававы);
быць зако́нным zu Recht bestéhen*;
зако́нная сі́ла Gesétzeskraft
зако́нны ўлада́льнік réchtmäßiger Besítzer;
зако́нным пара́дкам auf gesétzlichem [legitímem] Wége
зако́нчанасць
зако́нчаны volléndet, ábgeschlossen; vollkómmen (дасканалы)