напаску́дзіць разм пагард (нашкодзіць) verdérben* vt, verpfútschen vt; pfúschen vt (псаваць)
напа́сці
1. ángreifen* vt, überfállen* vt; hérfallen* vi (s) (на каго-н, што-н über A);
2. (натрапіць) stóßen* vi (h, s) (на каго-н, што-н auf A);
напа́сці на след auf die Spur kómmen*;
3. (пра роспач, хваробу і г. д.) ergréifen* vt, (er)fássen vt, befállen* vt, pácken vt, überkómmen* vt
напа́сць ж разм Míssgeschick n -s, Pláge f -, -n; Kreuz n -es, -e
напатка́цца tréffen* vt; begégnen vi (s) (D) (напаткаць выпадкова); sich tréffen* (дагаварыцца)
напатка́ць
1. begégnen vi (s) (каго-н D); tréffen* vt; stóßen* vi (s) (што-н auf A) (натрапіць);
2. (пра гора, бяду) (be)tréffen* vt, héimsuchen vt;
яго́ напатка́ла няшча́сце ein Únglück eréilte ihn
напаўго́ласа прысл hálblaut
напаўне́нне н Füllung f -, -en; Ánfüllung f -, -en;
пульс до́брага напаўне́ння мед normáler Puls
напаўня́цца sich (án)füllen (чым-н mit D), voll wérden
напача́тку прысл ánfangs, zuérst; zunächst (найперш, перш за ўсё)