заканаме́рнасць ж. Gesétzmäßigkeit f -; Régelmäßigkeit f - (рэгулярнасць)
заканапа́ціць, заканапа́чваць (mit Werg) verstópfen; verkítten vt (замазваць); марск. kalfátern vt
заканспірава́ць etw. im Gehéimen tun*, in den Úntergrund géhen* (mit D)
закану́рак м. разм. (глухое, патаемнае месца) (élendes) Loch n -(e)s, Löcher, Húndeloch n
зака́нчваць гл. закoнчыць
заканчэ́нне н.
1. (завяршэнне) Beénd(ig)ung f -, Ábschluss m -es, -schlüsse, Volléndung f -;
на заканчэ́нне zum Schluss;
2. (заключная частка) Énde n -s, -n
Закапа́нэ нескл. н. Zakopáne [zakɔ´panə] n -s
закапа́цца
1. тс. перан. sich vergráben*;
2. разм. (замарудзіць, забавіцца) sich (zu lánge) áufhalten*; sich verspäten (спазніцца)
зака́паць
1. (запэцкаць) voll trópfen; voll sprítzen, besprítzen vt (запырскаць);
2. (лякарства) trópfen vt;
3. (пачаць капаць) ánfangen* zu trópfen [tröpfeln]