запу́жванне
Verbum
анлайнавы слоўнікза́пуск
гато́вы да за́пуску stártbereit, ábschussbereit
запуска́цца
запуска́ць
1. (кінуць) schléudern
2. (прывесці ў дзеянне) ánlassen*
запуска́ць раке́ту éine Rakéte stárten [ábschießen*];
запуска́ць рухаві́к [мато́р] den Mótor stárten [ánlassen*, ánwerfen*];
запуска́ць у вытво́рчасць
запуска́ць кіпцюры́ séine Krállen schlágen* (у што
◊ запуска́ць руку́ ў чужу́ю кішэ́нь in éine frémde Tásche [in frémde Táschen] gréifen*
за́пускі
запусце́нне
быць у запусце́нні vernáchlässigt sein, verwüstet sein
запусці́цца
1.
2.
запусці́ць
запу́шчанасць
запу́шчаны
1.
2. vernáchlässigt, úngepflegt (занядбаны); verwíldert (адзічэлы); zerrüttet (разладжаны)