dazú, dázu
1) на гэ́та; да гэ́тага [таго́, яго́, яй, іх]; для [дзе́ля] гэ́тага [яго́, яй, іх, таго́]; на гэ́та [то́е];
er ist ~ da ён тут (менаві́та) дзе́ля гэ́тага;
was sagst [meinst] du ~ ? што ты ска́жаш на гэ́та; у прыда́чу, у дада́так
dazú, dázu
1) на гэ́та; да гэ́тага [таго́, яго́, яй, іх]; для [дзе́ля] гэ́тага [яго́, яй, іх, таго́]; на гэ́та [то́е];
er ist ~ da ён тут (менаві́та) дзе́ля гэ́тага;
was sagst [meinst] du ~ ? што ты ска́жаш на гэ́та; у прыда́чу, у дада́так
dazu=
аддзял. дзеясл. прыстаўка, указвае на дабаўленне, далучэнне: dazúgeben
dazúgehören
dazúkommen
dazúmal
Ánno ~ калі́сьці, мно́га гадо́ў таму́ наза́д
dazútun
dazwíschen
1) між гэ́тым, між тым
2) ча́сам, час ад ча́су
dazwíschenkommen
1) уме́швацца, перашкаджа́ць
2) здара́цца
Dazwíschenkunft
dazwíschenreden