абскака́ць
1. (вакол каго
2.
абскака́ць
1. (вакол каго
2.
абска́рджанне
прысу́д абска́рджанню не падляга́е gégen das Úrteil kann kéine Berufúng éingelegt wérden
абска́рджаны ángefochten;
прысу́д не мо́жа быць абска́рджаны gégen das Úrteil kann kéine Berufúng éingeleitet wérden
абска́рджванне
абска́рджваць, абска́рдзіць
абска́рджваць прысу́д gégen ein Úrteil Berufúng éinlegen
абскраба́ць ábschaben
абскрэ́бены ábgeschabt, ábgekratzt
абскрэ́бці
абскуба́ны ábgerupft, áusgerupft; áusgerissen
абскуба́ць, абску́бваць