усце́шыцца (ад чаго-н. an D) sich erfréuen
усце́шыць erfréuen vt, Fréude beréiten [máchen] (каго-н. D)
усцягну́ць
1. (наверх) hináufschleppen vt, hináufziehen* vt (у напрамку ад таго, хто гаворыць); heráufschleppen vt, heráufziehen* vt (у напрамку да таго, хто гаворыць);
2. разм. (нацягнуць, напяць) áufstülpen vt; sich etw. drüberziehen* (вопратку); auf sich zwängen;
яна ўсцягну́ла шлафро́к sie hat sich den Mórgenrock drübergezogen
усця́ж прыназ. гл. уздоўж, уздоўжкі II
усчапі́ць разм.
1. (павесіць) áufhängen vt; ánhängen vt;
2. разм. (напяць) áufstülpen vt, áufsetzen vt (капялюш і г. д.); sich etw. drüberziehen* (вопратку)
усча́ць разм. (пачаць, распачаць) begínnen* vt, ánfangen* vt; sich (D) etw. vórnehmen*, vórhaben* vt;
усча́ць сва́рку з кім-н. mit j-m Streit ánfangen*;
усча́ць бо́йку éine Schlägeréi ánfangen*
усынаві́ць, усынаўля́ць adoptíeren vt
усынаўле́нне н. Adoptión f -, -en
усы́паць
1. (насыпаць унутр) éinschütten vt, éinsfreuen vt;
2. перан., разм. (каму-н.) verprügeln vt, verdréschen* vt;
мне ўсы́палі hab’ was ábbekommen