уступа́льны
уступа́льны сказ Konzessívsatz
уступа́льны
уступа́льны сказ Konzessívsatz
уступа́ць, уступі́цьI
уступа́ць першынство́
уступа́ць, уступі́цьII
1. (уваходзіць) éinrücken
2. (у арганізацыю) (in
уступа́ць у па́ртыю éiner Partéi béitreten;
3. (распачынаць якое-н дзеянне) eröffnen
уступа́ць у шлюб
уступа́ць у перамо́вы
уступа́ць у бі́тву
4.
усту́пка
1. Zúgeständnis
узае́мныя усту́пкі gegénseitiges Entgégenkommen;
ісці́ на усту́пкі Zúgeständnisse máchen; náchgeben*
дабі́цца вялі́кіх усту́пак gróße Zúgeständnisse erzíelen [ábnötigen (у каго
2. (чаго
3.
уступле́нне
уступле́нне ў па́ртыю Éintritt in éine Partéiусту́пн|ы Éintritts-, Ántritts-; éinleitend (уводны);
уступле́ннеы экза́мен [іспы́т] Áufnahmeprüfung
уступле́ннеы ўзно́с Éintrittsbeitrag
уступле́ннеае сло́ва Vórrede
усумні́цца zwéifeln
яна́ усумні́лася ihr kámen Zwéifel [Bedénken], es stíegen ihr Zwéifel auf
усу́нуцца
1. éinschiebbar sein, sich (hin)éinschieben lássen*;
шуфля́да лёгка усу́нулася die Schúblade ließ sich leicht (hin)éinschieben;
2. (прасунуцца, уцягнуцца) dúrchgezogen [dúrchgeschoben] wérden, sich éinfádeln lássen*;
3. (трапіць, праваліцца куды
4.
усу́ну ў ха́ту ins Haus stürzen
усу́нуць hinéinstecken
усур’ёз
прыма́ць што
не прыма́ць чаго
усур’ёз і надо́ўга im Ernst und für lánge Zeit
Усу́ры