Sórbe
m -n, -n лужыча́нін, сорб
Sórge
f -, -n кло́пат, турбо́та, непако́й, хвалява́нне (um A, für A – аб кім-н., чым-н.)
vóller ~n sein (um A) — быць заклапо́чаным (чым-н.)
wégen (G) in ~n sein — хвалява́цца [непако́іцца] з-за чаго́-н.
sich (D) ~ en máchen (um, für A) — хвалява́цца, непако́іцца (аб кім-н., чым-н.)
das ist méine geríngste ~ — гэ́та менш за ўсё мяне́ турбу́е [хвалре]
das lass méine ~ sein! — гэ́та мац спра́ва!, аб гэ́тым я паклапачу́ся!
ich wérde ~n trágen, dass… — я паклапачу́ся аб тым, каб…
sórgen
1.
vi (für A) клапаці́цца (пра каго-н., што-н.)
dafür lass mich ~! — гэ́та мац спра́ва!; я паклапачу́ся аб гэ́тым!
dafür ist gesórgt — гэ́та ўжо́ ўладкава́на
2.
(sich)
(um A) клапаці́цца, непако́іцца, турбава́цца, хвалява́цца (пра каго-н., што-н.); бая́цца (за каго-н., што-н.)
sórgenfrei, sórgenlos
a бесклапо́тны, бестурбо́тны
Sórgenkind
◊ er ist mein ~ — ён маё го́ра
sórgenschwer, sórgenvoll
a заклапо́чаны
Sórgfalt
f -
1) стара́ннасць, ру́пнасць
2) клапатлі́васць
sórgfältig
a стара́нны, руплі́вы, ру́пны
sórglos
a бесклапо́тны, бестурбо́тны