vorbéi
adv (an D) мі́ма (каго-н.,чаго-н.)
~ sein — (пра)міна́ць
es ist ~! — (усё) ско́нчана!
~ ist ~! — што было́, то́е сплыло́!
vorbéigehen
* vi (s)
1) (an D) прахо́дзіць мі́ма (каго-н., чаго-н.), праміна́ць; (bei D) зазірну́ць [зайсці́, загляну́ць] (да каго-н.)
3) прахо́дзіць, міна́ць (пра небяспеку)
Vorbéigehen
im ~ — мімахо́дзь, між і́ншым
vorbéikommen
* vi (s) (an D) прахо́дзіць (міма каго-н., чаго-н.), праміна́ць (каго-н., што-н.)
nicht ~ können — не мець магчы́масці прайсці́
er kann hier ~ — ён мо́жа тут прайсці́; ((bei D) зайсці́ [заско́чыць, зазірну́ць] (да каго-н., у што-н.)
vorbéikönnen
* vi
er kann hier (nicht) vorbéi — ён (не) мо́жа тут прайсці́
vorbéilassen
* vt прапуска́ць (каго-н., што-н.), даць прайсці́ [прае́хаць] (каму-н., чаму-н.)
Vorbéimarsch
m -es, -märsche вайск. прахо́джанне ўрачы́стым ма́ршам
vorbéimarschieren
vi (s) (an D) прахо́дзіць урачы́стым ма́ршам, дэфілі́раваць мі́ма (каго-н., чаго-н.)
vorbéireden
vi
aneinánder ~ — гавары́ць, перапыня́ючы [не слу́хаючы] адзі́н аднаго́
an etw. (D) ~ — гавары́ць не па тэ́ме
vorbéiziehen
* vi (s) (an D) прахо́дзіць мі́ма (каго-н., чаго-н.)