tótfallen
* аддз.
1.
vi (s) упа́сці мёртвым
2.
(sich) разбі́цца насме́рць
tóthetzen
аддз.
1.
vt загна́ць да паўсме́рці
2.
(sich) заму́чыцца
totlachen
I tótlachen
(sich) аддз. паміра́ць са сме́ху
II tótlachen
das ist zum ~! — мо́жна паме́рці са сме́ху
tótmachen
аддз. vt разм. забіва́ць
sich für j-n [für etw.] nicht ~ — не рабі́ць нічо́га
Tóto
m, n -s, -s скар.ад. Totalisátor
tótsagen
аддз. vt аб’яві́ць паме́рлым
Tótschlag
m -es, -schläge
1) забо́йства (у бойцы)
2) юрыд. наўмы́снае забо́йства
3) ненаўмы́снае пашко́джанне, ад яко́га наступі́ла смерць