суда́к
Verbum
анлайнавы слоўніксудакла́дчык
Суда́н
суда́нец
суддзя́
1.
траце́йскі суддзя́ Schíedsrichter
наро́дны суддзя́ Vólksrichter
адве́сці [адхілі́ць] суддзю́ éinen Ríchter áblehnen;
2.
суддзя́ спабо́рніцтваў Kámpfrichter
суддзя́ на лі́ніі Líni¦enrichter
суддзя́ на ры́нгу (бокс) Ríngrichter
суддзя́-секундаметры́ст Zéitnehmer
◊ я табе́ не суддзя́
су́джаны
1. (каго судзілі) vórbestraft;
ён быў дво́йчы су́джаны er ist zwéimal vórbestraft;
2. (вызначаны лёсам) vergönnt, geglückt, beschíeden; durch des Schícksals Fügung;
3.
судзе́йскі Geríchts-; geríchtlich; Ríchter-, ríchterlich;
судзе́йскіая кале́гія Ríchterkollegium
судзі́лішча
судзі́масць
не мець судзі́масці nicht vórbestraft sein;
ён ма́е дзве судзі́масці er ist zwéimal vórbestraft;
зняць судзі́масць die Vórstrafe tílgen
судзі́мы