Vórbedingung
f -, -en папярэ́дняя ўмо́ва
Vórbehalt
m -(e)s, -e агаво́рка, выключэ́нне
mit [únter] ~ — з агаво́ркай, з умо́вай
vórbehalten
* vt
sich (D) ~ — пакі́нуць за сабо́ю (права), забрані́раваць (кватэру і г.д.)
álle Réchte ~ — усе́ (а́ўтарскія) правы́ захо́ўваюцца (надпіс на выданні)
vórbehaltlich
prp (G) пры ўмо́ве
~ des Éinspruchs — пакіда́ючы за сабо́й пра́ва пратэ́сту
vórbehaltlos
a безагаво́рачны, безумо́ўны
vorbéi
adv (an D) мі́ма (каго-н.,чаго-н.)
~ sein — (пра)міна́ць
es ist ~! — (усё) ско́нчана!
~ ist ~! — што было́, то́е сплыло́!
vorbéigehen
* vi (s)
1) (an D) прахо́дзіць мі́ма (каго-н., чаго-н.), праміна́ць; (bei D) зазірну́ць [зайсці́, загляну́ць] (да каго-н.)
3) прахо́дзіць, міна́ць (пра небяспеку)
Vorbéigehen
im ~ — мімахо́дзь, між і́ншым
vorbéikommen
* vi (s) (an D) прахо́дзіць (міма каго-н., чаго-н.), праміна́ць (каго-н., што-н.)
nicht ~ können — не мець магчы́масці прайсці́
er kann hier ~ — ён мо́жа тут прайсці́; ((bei D) зайсці́ [заско́чыць, зазірну́ць] (да каго-н., у што-н.)
vorbéikönnen
* vi
er kann hier (nicht) vorbéi — ён (не) мо́жа тут прайсці́