спрынцава́ць
Verbum
анлайнавы слоўнікспрынцо́ўка
спрыт
спры́тна
спры́тна заду́мана gut [fein] éingefädelt
спры́тнасць
2.;
спры́тнасць рук Fíngerfertigkeit
спры́тны
1. gewándt, geschíckt; fíndig (знаходлівы); geríeben, pfíffig (увішны);
спры́тн махляр ein geríebener Schelm;
2.
спры́тная сяке́ра éine bequéme Axt
спрытню́га
1.
2. (умелы чалавек) gewándter [gelénkiger] Mensch
спрыя́льны
1. (які спрыяе чаму
спрыя́льныя ўмо́вы günstige Bedíngungen;
2. (добры, ухвальны) lóbend, ánerkennend, béifällig;
спрыя́льнае меркава́нне béifälliges [lóbendes] Úrteil;
паказа́ць спра́ву ў спрыя́льным святле́ éine Sáche in ein vórteilhaftes [günstiges] Licht rücken
спрыя́нне
найбо́льшае спрыя́нне
спрыя́ць béitragen*
спрыя́ць каму
спрыя́ць таму, што … dazú béitragen*, dass …