спарава́нне, спа́рванне (пра жывёл) Páarung f -, Décken n -, Belégen n -s, Beschälen n -s, Beschälung f -
спарава́цца гл. спароўвацца
спарава́ць гл. спароўваць
спараджэ́нне н. Erzeúgnis n -ses, -se;
◊
спараджэ́нне пе́кла Áusgeburt der Hölle
спарадзі́ць
1. уст. (er)zéugen vt, zur Welt bríngen*;
2. перан. (зрабіцца прычынай) hervórrufen* vt, errégen vt, hervórbringen* vt, áufkommen lássen*; nach sich zíehen* (выклікаць за сабой)
спара́дкаваць in Órdnung bríngen*, Órdnung scháffen*; régeln vt (адрэгуляваць)
спарады́чны sporádisch; veréinzelt;
спарады́чны вы́падак захво́рвання мед. Éinzelerkrankung f -, sporádischer Fall
спаражні́цца
1. (стаць пустым) léer wérden, sich léeren;
2. (пра страўнік) sich entléeren, sich erléichtern;
3. разм. (пазбавіцца ад цяжарнасці) (ein Kind) ábtreiben*, die Schwángerschaft unterbréchen*
спаражні́ць, спаражня́ць
1. leer máchen, (ent)léeren vt; áusgießen* vt (выліць);
2. (страўнік) entléeren vt
спаралізава́ны мед., тс. перан. paralysíert, gelähmt