Túte
f -, -n разм.
1) труба́, рог
2) разм. нос
túten
vt, vi разм. трубі́ць
auf éinem Horn ~ — трубі́ць у рог
Féuer ~ — падыма́ць пажа́рную трыво́гу
Túthorn
n -(e)s, -hörner труба́, рог