befángen
~ sein саро́мецца; нясме́лы, баязлі́вы; прадузя́ты
befángen
~ sein саро́мецца; нясме́лы, баязлі́вы; прадузя́ты
Befángenheit
1) нясме́ласць; збянтэ́жанасць
2) абмежава́насць
befássen, sich (mit
befähigen
Befähigung
Beféhl
1) зага́д, ука́з
2) кама́ндаванне;
zu ~! слу́хаюся!;
den ~ ertéilen аддава́ць зага́д;
den ~ áusführen, dem ~ náchkommen
auf ~ па зага́ду;
den ~ übernéhmen
3) кама́нда (сігнал кіравання)
beféhlen
beféhlgemäß
beféhligen
Beféhlshaber