сяда́лішча
Verbum
анлайнавы слоўніксяда́лішчны
сяда́лішчны нерв Hüftnerv
сяда́лішчная ко́стка Gesäßbein
сяда́ць sich (hín)setzen, Platz néhmen*
сядзе́лка
сядзе́нне
1. (дзеянне) Sítzen
2. (тое, на чым сядзяць) Sitz
адкідно́е сядзе́нне áufklappbarer Sitz, Kláppsitz
сядзе́нне ўніта́за Kloséttbrille
сядзе́цца
яму́ не сядзі́цца до́ма [ў ха́це] es treibt ihn aus dem Háus, er kann nicht zu Háuse sítzen;
яму́ не сядзі́цца на ме́сцы er hat kein Sítzfleisch
сядзе́ць
1. sitzen*
заста́цца сядзе́ць sitzen bléiben*;
сядзе́ць на кані́ zu Pférde sitzen*;
сядзе́ць за стало́м am Tisch sitzen*; zu [bei] Tisch sitzen* (за ежай);
сядзе́ць на ку́кішках hócken
сядзе́ць за кні́гамі über den Büchern sitzen*;
◊ сядзе́ць пад замко́м hínter Schloss und Ríegel sitzen*, éingesperrt sein;
2.:суке́нка сядзі́ць до́бра das Kleid sitzt gut;
◊ сядзе́ць на мялі́ auf dem Tróck(e)nen sitzen*;
сядзе́ць на я́йках auf den Éiern sitzen*; brüten
сядзе́ць сі́днем
сядзі́ба
1. Hof
сяля́нская сядзі́ба Báuernhof
сядзі́ба паме́шчыка Gut
2. (рэзідэнцыя, месцазнаходжанне) Sitz
сядзі́бны zum Báuernhof [Gútshof] gehörig
сядла́нне