сугу́чча
Verbum
анлайнавы слоўніксуд
1.
наро́дны суд Vólksgericht
Міжнаро́дны суд Internationáler Geríchtshof;
суд прыся́жных Schwúrgericht
траце́йскі суд Schíedsgericht
тавары́скі суд
вае́нна-палявы́ суд Kríegsgericht
выкліка́ць у суд vor Gerícht láden*;
звярну́цца ў суд den Réchtsweg beschréiten*;
падава́ць у суд на каго
пасяджэ́нне суда́ Geríchtssitzung
узбудзі́ць спра́ву ў судзе́ éinen Prozéss ánstrengen;
2. (меркаванне) Úrteil
я аддаю́ гэ́та на Ваш суд ich überlásse es Ihrem Úrteil;
3.
прыця́гваць да суда́ geríchtlich zur Verántwortung zíehen*;
адда́ць пад суд vor Gerícht stéllen, dem Gerícht übergében*;
быць пад судо́м únter Ánklage stehen*;
без суда́ і сле́дства óhne Geríchtsverfahren;
чыні́ць суд і распра́ву
судЛі́нча Lýnchjustiz [´lynç- і ´lınʧ-]
суд го́нару Éhrengericht
◊ на няма́ й суду́ няма́ ≅ wo nichts ist, hat (selbst) der Káiser sein Recht verlóren
судаво́дства
суда́к
судакла́дчык
Суда́н
суда́нец
суддзя́
1.
траце́йскі суддзя́ Schíedsrichter
наро́дны суддзя́ Vólksrichter
адве́сці [адхілі́ць] суддзю́ éinen Ríchter áblehnen;
2.
суддзя́ спабо́рніцтваў Kámpfrichter
суддзя́ на лі́ніі Líni¦enrichter
суддзя́ на ры́нгу (бокс) Ríngrichter
суддзя́-секундаметры́ст Zéitnehmer
◊ я табе́ не суддзя́
су́джаны
1. (каго судзілі) vórbestraft;
ён быў дво́йчы су́джаны er ist zwéimal vórbestraft;
2. (вызначаны лёсам) vergönnt, geglückt, beschíeden; durch des Schícksals Fügung;
3.
судзе́йскі Geríchts-; geríchtlich; Ríchter-, ríchterlich;
судзе́йскіая кале́гія Ríchterkollegium