скол
1. (месца) Ábsplitterungsstelle
2. (сколаты кавалак) Splítter
скол
1. (месца) Ábsplitterungsstelle
2. (сколаты кавалак) Splítter
ско́лак
1.
2.
скон
пе́рад сконам vor dem Tod
ско́нчыцца
1. (завяршыцца) zu Énde sein [gehen*] énden, zum Ábschluss kómmen*; áblaufen*
2. (памерці) verschéiden*
гэ́тым спра́ва не ско́нчылася damít war die Sáche nicht zu Énde [nicht ábgetan, nicht erlédigt]
ско́нчыць
1. be¦énd(ig)en
2. (навучальную ўстанову) absolvieren [-´vi:-]
Ско́п’е
ско́пішча
ско́ра
1. (хутка) schnell, geschwínd, rasch;
2. (у бліжэйшы час) bald; in Kürze;
ско́ра зіма́ bald kommt der Wínter, bald ist Wínter
скорагаво́рка
1. (цяжкая для вымаўлення фраза) Zúngenbrecher
2. (хуткае маўленне) Schnéllsprechen
размаўля́ць скорагаво́ркай schnell [sich überstǘrzend] spréchen*
ско́рам