verstrícken
1.
2. ~, sich (in
verstrícken
1.
2. ~, sich (in
Verstríckung
1) збег абста́він
2)
verstúmmen
1) аняме́ць, зняме́ць
2) змо́ўкнуць (пра музыку, галасы)
verstümmeln
1) зняве́чыць, скале́чыць
2) сказі́ць, сапсава́ць
Verstümmelung
1) кале́цтва, пашко́джанне
2) скажэ́нне, псава́нне, няве́чанне
Versúch
1) спро́ба;
éinen ~ máchen зрабі́ць спро́бу
2) про́ба, до́след, во́пыт;
éinen ~ ánstellen [máchen, áusführen] паста́віць до́след
3)
versúchen
1) каштава́ць (страву)
2) спрабава́ць, прабава́ць, про́баваць;
er versúchte sein Béstes ён паспрабава́ў зрабі́ць усё, што ад яго́ зале́жыць;
sein Glück ~ паспрабава́ць шча́сця
3) спакуша́ць (каго
sein Schícksal ~ спакуша́ць лёс
Versúcher
Versúchsanlage
Versúchsflieger