verstéifen
1.
2.
1.
(auf
2) мацне́ць; стабілізо́ўвацца (пра эканоміку)
3.
verstéifen
1.
2.
1.
(auf
2) мацне́ць; стабілізо́ўвацца (пра эканоміку)
3.
Verstéifung
1) нерухо́масць, здранцве́нне
2)
verstéigen
2) заблудзі́цца
(у гарах)
verstéigern
Verstéigerung
verstéinern
1.
2.
verstéinert
Verstéinerung
1) акамяне́ласць
2) акамяне́нне
verstéllbar
verstéllen
1.
1) перасо́ўваць, перастаўля́ць
2) загаро́джваць, застаўля́ць
3) змяня́ць (голас, почырк)
2.
прыкі́двацца, удава́ць з сябе́