méinen vt
1) меркава́ць, ду́маць, мець на ўва́зе
2) выка́зваць сваю́ ду́мку, каза́ць
3) мець наме́р, хаце́ць (што-н. зрабіць);
was ~ Sie dazú? што Вы ду́маеце аб гэ́тым?, што Вы ска́жаце нако́нт гэ́тага?;
was ~ Sie damít? што Вы ма́еце на ўва́зе?;
etw. nicht böse ~ не мець дрэ́ннага [зло́га] наме́ру;
es gut mit j-m ~ до́бра абыхо́дзіцца з кім-н., до́бра адно́сіцца [ста́віцца] да каго́-н.;
◊
der Ófen meint es gut разм. печ до́бра наце́плена
méiner
1. pron pers G ад ich;
gedénkst du ~? ці па́мятаеш ты мяне́?
2. pron poss гл. mein
méinerseits adv з майго́ бо́ку
méinesgleichen a inv падо́бны да мяне́; такі́, як я
méinesteils гл. meinerseits
méinethalben, méinetwegen
1) дзе́ля мяне́, праз мяне́
2) як хо́чаш [хо́чаце], я не пярэ́чу
méinige pron poss:
der [die, das] ~ мой [мая́, маё], свой [свая́, сваё];
die ~n мае́ (які належыць дзеючай асобе)
Méinung f -, -en ду́мка, меркава́нне, по́гляд;
méiner ~ nach на мар ду́мку, па-мо́йму;
éine vóreingenommene ~ прадузя́тае меркава́нне;
öffentliche ~ грама́дская ду́мка;
ich bin der ~, dass… я лічу́ [тако́й ду́мкі], што…;
wir sind éiner ~ мы ду́маем [мярку́ем] тое ж са́мае;
séine ~ ságen вы́казаць сваю́ ду́мку;
sich der ~ híngeben* прыйсці́ да ду́мкі;
ganz méine ~! ца́лкам (з Ва́мі) зго́дзен!