хапа́цца
1. (за што
2. (пачынаць што
хапа́цца за ро́зум zur Vernúnft kómmen*;
хапа́цца за сало́мінку sich an éinen Stróhhalm klámmern
хапа́цца
1. (за што
2. (пачынаць што
хапа́цца за ро́зум zur Vernúnft kómmen*;
хапа́цца за сало́мінку sich an éinen Stróhhalm klámmern
хапа́ць
1. (захопліваць) pácken
хапа́ць за каўне́р
2.:
не хапа́ць nicht (áus)réichen, nicht lángen; féhlen
мне не хапа́е ча́су es fehlt [mángelt] mir an der Zeit;
гэ́тага яшчэ́ не хапа́ла! das hätte noch geféhlt!, das féhlte geráde noch!
ха́паць, ха́пнуць
1. (схапіць) pácken
2. (незаконна прыўлашчыць) éinheimsen
хапі́ць
1.
гэ́тага хо́піць на два дні das reicht für zwei Táge;
◊ хо́піць! (дастаткова) genúg!;
з мяне́ хо́піць
хапо́к
хапу́га, хапу́н
хапу́-лапу́
хапяну́ць:
хапяну́ць це́раз край zu weit géhen*; sich (
хапяну́ць лі́шку (выпіць) ein Glas zuviel trínken*