дуб
1. (дрэва) Éiche
2. (матэрыял) Éichenholz
3.
◊ даць дуба ins Gras béißen
дуб
1. (дрэва) Éiche
2. (матэрыял) Éichenholz
3.
◊ даць дуба ins Gras béißen
ду́бальт
дубальто́вы
1. (падвойны) dóppelt, zwéifach;
дубальто́выя ра́мы Dóppelfenster
2. (зброя) dóppelläufig; Zwíllings-
дубальто́ўка
ду́бам, ды́бам
станаві́цца ду́бам
конь станаві́ўся ду́бам das Pferd stéllte sich auf die Hínterbéine;
у мяне́ валасы́ ста́лі ду́бам mir sträubten sich die Háare, die Háare stánden mir zu Bérge
дуба́сіць
1. (лупцаваць) (ver)prügeln
2. (біць па чым
дубе́ц
біць каго-н дубцо́м
дубе́ць
1. (мерзнуць) fríeren*
2. (цвярдзець) steif [starr] wérden, erstárren
мо́края бялі́зна ху́тка дубе́е на хо́ладзе die násse Wäsche friert schnell steif
дуб’ё
1. (палкі) (Éichen)stöcke
2.
дубі́льня