сме́лы kühn, tápfer, mútig; furchtlos (бясстрашны); gewágt (рызыкоўны)
Verbum
анлайнавы слоўніксмертано́снасць
смертано́сны tódbringend, tödlich
сме́ртнасць
сме́ртнік
сме́ртны
1. stérblich, Tódes-, Stérbe-;
чалаве́к сме́ртны der Mensch ist stérblich;
2.
сме́ртухна
смерць
рапто́ўная смерць jäher [plötzlicher] Tod;
гвалто́ўная смерць gewáltsamer Tod;
быць асу́джаным на смерць dem Tóde verfállen sein;
вы́ратаваць ад смерці vom Tóde errétten;
да смерці bis zum Tod, bis in den Tod;
на вы́падак смерці für den Tódesfall;
паме́рці смерцю геро́я den Héldentod stérben*;
паме́рці гало́днай смерцю verhúngern
ён пры смерці er liegt im Stérben, es geht mit ihm zu Énde;
мне надаку́чыла да смерці es ist mir zum Stérben ǘberdrüssig; es hängt mir zum Hálse heráus;
◊ быць памі́ж жыццём і смерцю zwíschen Lében und Tod schwében;
не на жыццё, а на смерць auf Lében und Tod;
ад смерці не адпе́рці ≅ wíder den Tod ist kein Kraut gewáchsen
смерч
вадзяны́ смерч Wásserhose
пы́льны смерч Stáubtornado
сметанко́вы
сметанко́вае ма́сла