прыпада́ць
1. (туліцца) sich drücken, sich schmíegen (да чаго
прыпада́ць да зямлі́ sich zu Bóden wérfen
2. (супадаць з чым
свабо́дны дзень прыпада́е на… der fréie Tag fällt [kommt] auf…;
3. (дастацца) zúfallen
прыпада́ць на до́лю каму
прыпада́ць
1. (туліцца) sich drücken, sich schmíegen (да чаго
прыпада́ць да зямлі́ sich zu Bóden wérfen
2. (супадаць з чым
свабо́дны дзень прыпада́е на… der fréie Tag fällt [kommt] auf…;
3. (дастацца) zúfallen
прыпада́ць на до́лю каму
прыпадня́цца sich (ein wénig) erhében
прыпадня́цца на ды́бачкі [па́льчыкі] sich auf die Zéhenspitzen stéllen
прыпадня́ць (ein wénig) áufheben
прыпадня́ць што
прыпазні́цца, прыпазня́цца
1. sich (ein wénig) verspäten, (ein wénig) zu spät kómmen
2.:
прыпазні́цца з чым
прыпазні́цца з апла́тай mit der Záhlung im Rückstand sein, in Záhlungsverzug sein
прыпа́йванне
прыпа́йваць, прыпая́ць ánlöten
прыпалі́ць
1. (ein wénig) brénnen lássen
2.
прыпаміна́ць
прыпа́р
прыпа́рваць
прыпа́рвае es ist schwül [drückend heiß]