прыпада́ць

1. (туліцца) sich drücken, sich schmegen (да чаго an A);

прыпада́ да зямлі́ sich zu Bden wrfen*;

2. (супадаць з чым) fllen* vi (s), kmmen* vi (s) (auf A);

свабо́дны дзень прыпада́е на… der frie Tag fällt [kommt] auf…;

3. (дастацца) zfallen* vi (s), zutil wrden (пра шчасце, гонар і г. д.);

прыпада́ць на до́лю каму j-m zutil wrden

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)