éinlassen
1.
2. ~, sich
1) (auf
sich auf kéine Verhándlungen ~ адмо́віцца ад перамо́ў
2) (mit
éinlassen
1.
2. ~, sich
1) (auf
sich auf kéine Verhándlungen ~ адмо́віцца ад перамо́ў
2) (mit
Éinlauf
1) паступле́нне (папер)
2)
Éinläufe erlédigen адка́зваць на папе́ры
3)
4) прыбыццё (судна)
éinlaufen
1) увахо́дзіць у га́вань (пра карабель)
2) паступа́ць (пра тавары, пісьмы);
die Post ist éingelaufen по́шта прыйшла́
3) збяга́цца (пра тканіну);
éinleben, sich (in
sich in éinem Lánde ~ акліматызава́цца ў краі́не; (mit
éinlegen
1) уклада́ць
2) марынава́ць, салі́ць;
für
Protést [Verwáhrung] ~ заяві́ць пратэ́ст
Éinlegesohle
éinleiten
die Verhándlungen ~ пача́ць перагаво́ры
éinleitend
1.
2.
Éinleitung
éinlenken
1)
2)
nach dem Streit ~ перамяні́ць тон пры спрэ́чцы
3)