Wíckel
m -s, -
1) скру́так
2) пялёнка
3) мед. кампрэ́с
4) пучо́к, мато́к
◊ j-n beim [am] ~ néhmen* [fássen] — разм. схапі́ць каго́-н. за каўне́р
wíckeln
1.
vt
1) (auf A) намо́тваць, накру́чваць (што-н. на што-н.)
2) (in A) заго́ртваць, закру́чваць; завіва́ць (што-н. у што-н.)
3) спавіва́ць (дзіця)
◊ da bist du áber schief gewíckelt — разм. ты мо́цна [ду́жа] памылцешся
2.
(sich)
(in A) заху́тацца, укруці́цца (у што-н.)
Wíckeltuch
n -(e)s, -tücher дзіця́чая прасці́нка, пялёнка
Wíckelzeug
n -(e)s пялёнкі, пялю́шкі
Wídder
m -s, -
1) бара́н
2) тара́н (прылада)
3) Бара́н, Аве́н (сузор’е)
wíder
1.
prp (a) су́праць, супро́ць, насу́перак
~ den Strom — супро́ць цячэ́ння
~ Wíllen — насу́перак во́лі
◊ wer nicht mit mir ist, der ist ~ mich — бібл. хто не са мно́ю, той су́праць мяне́
2.
adv
hin und ~ — то туды́, то сюды́; то напе́рад, то наза́д
wíderborstig
a разм. упа́рты; насто́йлівы