прыкме́та
1. (адзнака) Mérkmal
асаблі́вая прыкме́та ein besónderes Mérkmal;
апіса́нне прыкме́ты (чалавека) Persónalbeschreibung
2. (прадвесце) Vórbedeutung
мець на прыкме́це
прыкме́та
1. (адзнака) Mérkmal
асаблі́вая прыкме́та ein besónderes Mérkmal;
апіса́нне прыкме́ты (чалавека) Persónalbeschreibung
2. (прадвесце) Vórbedeutung
мець на прыкме́це
прыкме́тны
прыкме́ціць, прыкмяча́ць
прыко́лваць
1. (шпількай) ánstecken
2. (штыком) erstéchen
прыко́лка
прыко́нчыць
1. (скарыстаць) áufbrauchen
прыко́нчыць запа́сы die Vórräte áufbrauchen;
2. (забіць) den Rest gében
прыко́рмліваць zúsätzlich nähren (немаўлят); béifüttern
пры́кра
прыкра́са
без прыкра́сы óhne Beschönigung [Schönfärberéi]; úngeschminkt;
пра́ўда без прыкра́сы die náckte [úngeschminkte] Wáhrheit
пры́красць