пранасі́ць
1. (пэўны час) éine Zeit lang trágen*;
2. (знасіць вопратку) vertrágen*
пранасі́ць
1. (пэўны час) éine Zeit lang trágen*;
2. (знасіць вопратку) vertrágen*
пране́сці
1. (цераз што
2.
ад рэ́веню яго́ пране́сла vom Rhabárber hat er Dúrchfall bekómmen
пране́сціся
1. (праімчаць) vorbéisausen
пране́сціся пе́рад вача́мі an den Áugen vorüberziehen* [vorüberjagen];
2. (пра чуткі, навіны) sich wie im Láuffeuer verbréiten
праніза́ць
прані́зліва
прані́злівы dúrchdringend, bóhrend, stéchend (пра погляд); géllend, schrill (пра голас); óhrenbetäubend (пра гук)
пра́нік
праніка́льнасць
праніка́льны durchdríngbar, dúrchlässig; permeábel
праніка́ць
1. dúrchdringen*
2. (зразумець) durchscháuen