überhében
1.
2. ~, sich (
überhében
1.
2. ~, sich (
überhében
1) надрыва́цца (ад цяжару)
2) набіра́цца пы́хі; фанабэ́рыцца (перад кім
er überhébt sich über die ánderen ён зазнае́цца [фанабэ́рыцца]
überhéblich
Überhéblichkeit
Überhébung I
Überhébung II
überhéizen
überhín
1) зве́рху, звыш
2) на ско́рую руку́, спе́хам; павярхо́ўна
überhítzen
überhítzt