першапрахо́дзец
1. Entdécker
2.
першапрахо́дзец
1. Entdécker
2.
першапрычы́на
першара́дны
спра́ва першара́днай ва́жнасці éine Sáche von állergrößter [érstrangiger] Bedéutung, éine im höchsten Gráde wíchtige Ángelegenheit
першаразра́днік
першаро́дства
1.
2.
першасвята́р, першасвяшчэ́ннік
пе́ршасны primär; Erst-, úrsprünglich (першапачатковы);
пе́ршасная апрацо́ўка Érstbearbeitung
першацве́т
першачарго́вы vórdringlich; állerwichtigst (самы важны);
першачарго́вая зада́ча vórdringlichste [nächstliegende] Áufgabe
пе́ршы
пе́ршае выда́нне die érste Áuflage;
пе́ршы паве́рх Érdgeschoss
пе́ршы раз zum érstenmal, zum érsten Mále;
заня́ць пе́ршае ме́сца den érsten Platz belégen;
пе́ршая дапамо́га érste Hílfe;
пе́ршы-ле́пшы der Érstbeste