перае́мнік
1. (
стаць перае́мнікам Náchfolge ántreten
2. (спадкаемец) Érbe
перае́мнік
1. (
стаць перае́мнікам Náchfolge ántreten
2. (спадкаемец) Érbe
перае́мны erérbt, Erb-, érblich; aufeinánder folgend, kontinuíerlich (паслядоўны)
перае́сці
1. (пра кіслату
2.
перае́хаць
1. (цераз што
2. (перасяліцца) úmziehen
3.
перажагна́цца sich bekréuzigen
перажагна́ць bekréuzigen
перажо́ўваць
1. (zer)káuen
2. (пра жывёл) wíederkäuen
3.
перажыва́нне
перажыва́ць
1. (зазнаць) erlében
ён шмат чаго перажы́ў er hat víel(es) erlébt;
ён ця́жка перажы́ў гэ́та er hat es sich schwer zu Hérzen genómmen;
2. (каго
перажы́так
перажы́так міну́лага (áltes) Überbleibsel, überhólte Sáche;
вынішчэ́нне перажы́ткаў міну́лага Áusmerzung der Überreste des Álten