адначле́нны спец. éinglied(e)rig
аднашлю́бнасць ж. Monogamíe f -
адне́квацца разм. áblehnen vt; nicht éinverstanden sein (ад чаго-н. mit D); vernéinen vt
адне́куль прысл. írgendwohér
адне́сці
1. (аддаць) (hín)trágen* vt, (hín)bríngen* vt; wégtragen* vt, wégschaffen vt, fórtbringen* vt (прэч);
2. (пра вецер, ваду, натоўп і г. д.) ábtreiben* vt, fórttreiben* vt;
3. (дастасаваць; далічыць) zúschreiben* vt; zúrechnen vt (да чаго-н. D); bezíehen* vt, zurǘckführen vt (auf A);
4. (адкласці) verlégen vt, áufschieben* vt;
◊
адне́сці на чый-н. раху́нак j-m ánrechnen
адне́сціся sich verhálten* (да каго-н., чаго-н. gegenüber D);
адне́сціся сур’ёзна да чаго-н. etw. ernst néhmen*;
адне́сціся стано́ўча да чаго-н. éiner Sáche pósitiv gegenüberstehen*
адніма́емае н. гл. адымнік
адніма́нне н. гл. адыманне