reign1 [reɪn] n.
1. ца́рстваванне, царава́нне; кірава́нне дзяржа́вай
2. улада́рства; панава́нне;
the reign of lаw панава́нне зако́ну; правапара́дак
reign2 [reɪn] v.
1. ца́рстваваць, царава́ць;
Queen Victoria reigned over sixty years. Каралева Вікторыя была на троне звыш шасцідзесяці год.
2. улада́рыць; панава́ць;
Anarchy reigned for many years. Анархія панавала на працягу многіх гадоў.
rein1 [reɪn] n. pl. reins ле́йцы;
draw reins на цягну́ць ле́йцы, спыні́ць каня́
♦
give smb. free rein дава́ць каму́-н. по́ўную свабо́ду дзе́янняў;
keep a tight rein on smb. трыма́ць пад стро́гім кантро́лем, трыма́ць у цу́г лях, трыма́ць у чо́рным це́ле
rein2 [reɪn] v.
1. наця́гваць абро́ць, ле́йцы
2. стры́мліваць; кантралява́ць;
He could not rein his impatience. Ён не мог стрымаць нецярпенне.
reincarnate [ˌri:ɪnˈkɑ:neɪt] v. пераўвасабля́ць
reincarnation [ˌri:ɪnkɑ:ˈneɪʃn] n. рэінкарна́цыя, пераўвасабле́нне
reindeer [ˈreɪndɪə] n. zool. (pl. reindeer or reindeers) паўно́чны але́нь;
Herds of reindeer graze on the tundra. Статкі аленяў пасвяцца ў тундры.
reinforce [ˌri:ɪnˈfɔ:s] v. узмацня́ць, умацо́ўваць;
reinforce troops at the front пасыла́ць папаўне́нне на фронт
reinforced concrete [ˌri:ɪnfɔ:stˈkɒŋkri:t] n. жалезабето́н
reinterpret [ˌri:ɪnˈtɜ:prɪt] v. тлума́чыць па-но́ваму, даць но́вае (іншае) тлумачэ́нне (чаму-н.)