Польска-беларускі слоўнік (Я. Волкава, В. Авілава, 2004, правапіс да 2008 г.)

ПрадмоваСкарачэнніКніга ў PDF/DjVu

odczepić się

odczep|ić się

зак. адчапіцца; перан. адвязацца;

odczepić się (ode mnie)! разм. адчапіся (ад мяне)!

odczepne

н. разм. адступное;

dać ~go — даць адступнога

odczucie

odczuci|e

н.

1. пачуццё, адчуванне;

2. успрыманне

odczuć

зак.

1. адчуць; пачуць;

dać komu co odczuć — даць каму адчуць што;

w pokoju dało się odczuć napięcie — у пакоі адчулася напружанасць;

2. успрыняць

odczuwać

незак.

1. адчуваць;

2. успрымаць

odczuwalny

адчувальны; заўважны

odczyn, ~u

м. хім., мед. рэакцыя;

odczyn zasadowy — шчолачная рэакцыя

odczynnik

м. хім. рэактыў; рэагент

odczyszczać

незак. адчышчаць

odczyścić

зак. адчысціць