чу́хацца
1. (скрэбці цела) sich krátzen [júcken –
2.
чу́хацца
1. (скрэбці цела) sich krátzen [júcken –
2.
чу́хаць krátzen
◊ чу́хаць паты́ліцу (задумліва, здзіўлена) sich (nachdenklich, verwundert) am Kopf krátzen
чу́цца
1. (быць чутным) zu hören sein;
2. (гучаць) ertönen
мне чу́ецца му́зыка ich höre Musík
чуццё
1. (у жывёл) Spürsinn
2.
чуцьI
1. hören
не чу (быць глухаватым) schwer hören, schwérhörig sein;
тут нас ніхто́ не чуе hier hört uns níemand;
2.
я чую пах ich ríeche etwas
◊ чуе маё сэ́рца ich fühle, ich habe ein (Vór)gefühl
чуцьII
чу́чала
1. Balg
2.
чу́шка