чуць​I

1. hören vt, vernéhmen* vt;

не чу (быць глухаватым) schwer hören, schwérhörig sein;

тут нас ніхто́ не чуе hier hört uns níemand;

2. разм. (адчуваць) spüren vt, empfínden* vi;

я чую пах ich ríeche etwas

◊

чуе маё сэ́рца ich fühle, ich habe ein (Vór)gefühl

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)