чуцьI

1. hören vt, vernhmen* vt;

не чу (быць глухаватым) schwer hören, schwrhörig sein;

тут нас ніхто́ не чуе hier hört uns nemand;

2. разм (адчуваць) spüren vt, empfnden* vi;

я чую пах ich reche etwas

чуе маё сэ́рца ich fühle, ich habe ein (Vr)gefühl

Беларуска-нямецкі слоўнік (М. Кур'янка, 2010, актуальны правапіс)