big [bɪg] adj.
1. вялі́кі;
a big man высо́кі мужчы́на;
a big decision ва́жнае рашэ́нне;
big repair капіта́льны рамо́нт;
a big noise мо́цны шум;
a big close-up буйны́ план (у кіно);
I’m a big eater. Люблю паесці.
2. даро́слы, вялі́кі;
You’re a big boy! Ты ўжо вялікі хлопец!
♦
a big cheese infml ва́жная асо́ба;
a big fish (in a small pond) туз мясцо́вага значэ́ння;
be/get/grow too big for one’s boots задзіра́ць нос; ва́жнічаць;
have/be a big mouth прагавары́цца; шмат балбата́ць (асабліва пра сябе)
bigamy [ˈbɪgəmi] n. біга́мія; дваяшлю́бнасць, дваяжэ́нства, дваяму́жжа
bigot [ˈbɪgət] n. фана́тык, сляпы́ прыхі́льнік
bigotry [ˈbɪgətri] n. фанаты́зм
big-headed [ˌbɪgˈhedɪd] adj. infml самазадаво́лены, фанабэ́рысты
big-hearted [ˌbɪgˈhɑ:tɪd] adj. до́бры, шчо́дры, велікаду́шны
big-timer [ˈbɪgtaɪmə] п. infml знакамі́тасць; акцёр/спартсме́н вышэ́йшага кла́са
Big Apple [ˌbɪgˈæpl] n. infml the Big Apple Нью-Ёрк
Big Brother [ˌbɪgˈbrʌðə] n. «старэ́йшы брат»
big business [ˌbɪgˈbɪznəs] n. вялі́кі бі́знес; прыбытко́вая спра́ва