horse [hɔ:s] n.
1. конь;
a riding horse верхавы́ конь;
a school(ed) horse цыркавы́ конь;
the Trojan horse myth. трая́нскі конь;
ride a horse е́хаць на кані́
2. pl. the horses infml ска́чкі
♦
(straight) from the horse’s mouth infml з пе́ршых рук, з надзе́йных крыні́ц (пра інфармацыю);
hold your horses! infml не хвалю́йся!;
enough to make a horse laugh ≅ кура́м на смех;
I could eat a horse. ≅ Я з’ем і быка.
horseback1 [ˈhɔ:sbæk] n. : on horseback ве́рхам, ко́нна
horseback2 [ˈhɔ:sbæk] adj., adv. AmE, infml імправізава́ны; жа́ртам
horsebox [ˈhɔ:sbɒks] n. BrE трэ́йлер або́ фурго́н для ко́ней
horseman [ˈhɔ:smən] n. (pl. -men) ко́ннік, ве́ршнік, яздо́к
horseplay [ˈhɔ:spleɪ] n. гру́быя жа́рты/заба́вы; шу́мная гульня́, валтузня́
horsepower [ˈhɔ:sˌpaʊə]n. phys. ко́нская сі́ла;
a car with a 170 horsepower engine машы́на з мато́рам у 170 ко́нскіх сіл
horseradish [ˈhɔ:sˌrædɪʃ] n. bot. хрэн
horseshoe [ˈhɔ:sʃu:] n. падко́ва
horsey [ˈhɔ:si] adj.
1. ама́тар ко́ннага спо́рту
2. падо́бны да каня́