чужезе́мка чужазе́мка, -кі
Verbum
анлайнавы слоўнікчужезе́мный чужазе́мны.
чужеро́дный чужаро́дны.
чужестра́нец
чужестра́нка чужазе́мка, -кі
чужестра́нный чужазе́мны.
чужея́дный
чужи́е
хоть бы при чужи́х постесня́лся хаця́ б пры чужы́х пасаро́меўся;
чужое
чужо́й
1.
чужи́е ве́щи чужы́я рэ́чы;
под чужи́м и́менем пад чужы́м і́мем;
в чужи́е ру́ки у чужы́я ру́кі;
они́ чужи́е друг дру́гу яны́ чужы́я адзі́н друго́му;
2.
◊
чужи́ми рука́ми жар загреба́ть
на чужо́й счёт на чужы́ кошт;
с чужи́х слов з чужы́х слоў;
в чужи́х рука́х пиро́г вели́к (большо́й) у чужы́х рука́х піро́г вялі́кі;
под чужу́ю ду́дку пляса́ть
чужу́ю беду́ рука́ми разведу́
на чужо́й карава́й рот не разева́й
с чужо́го коня́ среди́ гря́зи доло́й