прастая́ць, прасто́йваць
1. (éine Zeit lang) stehen
2.
3. (не працаваць) stíllstehen
прастая́ць, прасто́йваць
1. (éine Zeit lang) stehen
2.
3. (не працаваць) stíllstehen
прасто́й
пла́та за прасто́й Wártegeld
прасто́л
узысці́ на прасто́л den Thron bestéigen
скі́нуць з прасто́ла (vom Thron) stürzen, ábsetzen;
адрачы́ся ад прасто́ла auf den Thron verzíchten; ábdanken
прасто́р
1. (wéiter) Ráum
2. (свабода) Fréiheit
даць прасто́р fréien Lauf lássen
вы́йсці на прасто́р fréie Bahn bekómmen
прасто́ра
1. Raum
паве́траная прасто́ра Lúftraum
2.
прасто́равы räumlich; Raum-, stéreométrisch, Stéreo-;
прасто́равая перспекты́ва Ráumperspektive [-və]
прасто́рны geräumig; weit (пра вопратку)
прастро́чваць
прастро́чваць скла́дкі die Fálten náchnähen
прастрэ́л
1.
2.
прастрэ́ліць
1. dúrchschießen
2.